О књизи: 2021 / Бежим, плашим се да се осврнем. Плућа ме пеку од хладног ваздуха, а ноге су ми већ утрнуле од хрскавог пахуљастог снега. Главна ствар је да се не зауставите! Ја сам тјеран као дивља животиња у лов. Све ми плива пред очима од суза, хладноће и бола. Трчим у мрачну, смрзнуту зимску шуму да се сакријем у њој. Разумем да ћу највероватније тамо умрети. Напољу је мраз, а ја носим само танку хаљину и боса. Али боље је овако него у канџама тих чудовишта. Чујем хајку. Трчим без смисла за пут, давим се до глежња у леденом снегу. Мада, више не осећам хладноћу. Гримизне капи крви падају на светлуцаво бело ћебе. На залазећем сунцу изгледају превише светле и контрастне. Као да зрели гроздови вибурнума постају црвени. Наћи ће га и стићи. Снага је на измаку. Ноге ми попусте и преврнем се главом у јаругу. Разумем – ово је крај у тексту: проклетство, словенска фантазија, вукодлаки